Zbirka poezije „Dušom“ Aleksandra Košarca predstavlja slojevitu lirsku celinu u kojoj se ogleda duboka introspektivna potraga za smislom ljudskog postojanja. Pesnik u svojim stihovima vodi čitaoca kroz teme prolaznosti, samoće, smrti, ljubavi i nade, ostavljajući utisak da se pred nama otvara unutrašnji dnevnik, ali ispisan poetskim jezikom, gustim simbolikom i snažnim kontrastima.
U osnovi ove poezije nalazi se melanholični ton: tišina, tama, praznina i neminovnost prolaznog uvek izbijaju u prvi plan. Međutim, Košarčevi stihovi nisu jednostrani – u njima se oseća i neprestana borba za svetlost, za mir, za čovekovu mogućnost da u surovosti života pronađe smisao i trag večnosti. Upravo ta dijalektika između tame i svetla čini srž zbirke.
