Dvadeseta pozorišna premijera Studio Centra „Život koji živimo“ biće izvedena u utorak, 26.maja 2015. godina na Sceni „Stamenković“, UK Palilula sa početkom u 19:30.
Cena ulaznice: 350 din.
Pozorišna predstava Studio Centra „Život koji živimo“ bavi se temom odbačene dece od strane roditelja i društva kojem pripadaju. Kroz motive dve čuvene Andersenove bajke „Devojčica sa šibicama“ i „Ružno pače“, govori se o deci koja su, sticajem okolnosti, prepuštena da se sami brinu o sebi.
Andersenove bajke su večne, upravo iz razloga što nam šalju mnogo dublju poruku od one koju shvatamo na prvo čitanje. Teme njegovih bajki su problemi sa kojima se čovečanstvo uvek susretalo, a glavni junaci su deca, predstavljena često i u obliku životinjskih mladunaca.
„Devojčica sa šibicama“ je priča o devojčici koju su roditelji oterali na ulicu, da sama zaradi novac za život, prodavajući šibice. Devojčica, u sred hladne zime, na sam doček omiljenog dečijeg praznika, Nove godine, biva prepuštena sama sebi, ulici, bez ikog svog i surovim prolaznicima koji u jeku dočeka Nove godine, pronalaze način da se zabave, maltretirajući je. Paleći šibice da se ugreje, devojčica razgovara sa svojom pokojnom bakom – jedinom osobom koja ju je volela, ali i zamišlja kako je deo društva sa kojim ulazi u Novu i lepšu godinu. Kada joj sve šibice izgore, devojčica umire od smrzavanja.
„Ružno pače“ je bajka od odbačenosti jednog deteta zbog svoje različitosti. Priča prati put Ružnog pačeta, koje nije isto kao svi ostali pačići, i njegovu borbu i želju da pronađe društvo u kojem će biti ravnopravan. Nakon velikih nevolja kroz koje prolazi, prepoznaće se među velikim i lepim labudovima, među kojima će postati omiljen i voljen, ono čemu je oduvek težio. Ova bajka je priča o upornosti, želji za pripadanjem, ali i o večitom odbijanju drugačijih ljudi nego što smo mi sami.
Naša verzija ovih bajki u predstavi „Život koji živimo“, ističe upravo pomenutu suštinu, prebacujući likove i radnju u današnje vreme. Glavni likovi su deca današnjice, odbačena i napuštena. U velikoj borbi za život, deca će u obe priče pronaći put i dobiti novu priliku za ostvarenje. Dve bajke, povezane su sa monološkim segmentima, koji govore o surovosti današnjeg načina života, nerazumevanju, otuđenosti, medijskom i tehnološkom uticaju na društvo. Poruka naše predstave najbolje se ogleda u tekstu sa kojim se predstava i završava:
„Mi smo blesak u vremenu, ali naša dela ostaju zauvek. Naša generacija će odrediti život na ovoj planeti, bio on dobar ili loš. Moramo da se probudimo . Da shvatimo da ne idemo napred, već da idemo u nazad. Mi samo imamo ekrane ispred naših lica, kako ne bismo videli kuda idemo. Mi smo lica svih onih koji su bili pre nas. I sada je red na nas. Život nije ni film, ni pozorišna predstava. Scenario nije unapred određen. Mi smo pisci. Ovo je Vaša priča! Njihova priča! Naša priča!“
Pozorišna predstava „Život koji živimo“ namenjena je deci koja bezbrižno odrastaju u svojim domovima i sa svojim porodicama, i onoj drugoj deci koja osim ulice, nemaju više ništa, ali i roditeljima, nama odraslima, koji smo dužni da pomognemo i da našu decu vaspitavamo da nismo jedini na ovom svetu i da treba da mislimo i prihvatamo one koji nemaju ništa i koji samo izgledaju „drugačije“ od nas.